Никола Јандрић

Никола Јандрић је истраживач сарадник на Институту за филозофију, Филозофског факултета Универзитета у Београду. Докторанд је на одељењу за филозофију на истом факултету. Области његовог интересовања обухватају филозофију језика, нормативност, инференцијални прагматизам, филозофију духа, филозофију перцепције, теорију сазнања и историју аналитичке филозофије. Основне академске студије завршио је одбраном дипломског рада под насловом „Елиминативни материјализам и натуралистичка епистемологија“, у којем је анализирао питање оправдања унутар квајновске натуралистичке епистемологије. У раду је показао да такво оправдање нема нормативну компоненту, али да је ипак прескриптивно у смислу императива инструменталне рационалности, одређеног појмовима еволутивне теорије.

Током даљег академског усавршавања, интензивно се бавио филозофским опусима Лудвига Витгенштајна, Вилфрида Селарса и Доналда Дејвидсона. Ова истраживања довела су га до става да су натуралистички и редуктивни приступи језику, значењу и нормативности неадекватни. Ову теза обранио је у свом мастер раду насовљеном „Дејвидсоново и Селарсово семантички мотивисано превазилажење емпиризма“, у ком је критички разматрао емпиристичке теорије значења, фокусирајући се на могућности њиховог превазилажења кроз семантички утемељене приступе. Имплицитна идеја овог истраживања била је усмерена ка развоју алтернативне дијалектичке генеалогије инференцијалног прагматизма, посебно кроз призму Брендомове теорије о природи и употреби интелигибилног садржаја, значења језичких исказа и садржаја менталних стања.Тренутно ради на дисертацији под насловом „Критика натуралистичког прагматизма“, у оквиру које истражује ограничења савремених натуралистичких приступа тумачењу језичког значења.